У Цркви Успења Пресвете Богородице у Палама служен је парастос погинулим припадницима ратне јединице Специјалне бригаде полиције Сарајевско-романијског одреда, којом је командовао Рајко Кушић.
Ова јединица на почетку рата бројала је десетак припадника и звала се "Кушићеви лавови", да би касније прерасла у Сарајевско-романијски одред, након чега је настала Специјална бригада полиције Републике Српске, са више од 200 људи, специјално обучених за антитерористичка дејства.
Дванаест припадника ове јединице погинуло је у рату, а у саобраћајној несрећи живот је изгубио њихов командант.
ФОЧА, 27. ЈУЛА /СРНА/ - У православној цркви Преображења Господњег у Јабуци код Фоче данас је служен помен-парастос за 65 мјештана Срба који су страдали у посљедњем рату, а од којих је 43 убијено у злочину муслиманске војске 23. јула 1992. године.
Прије 22 године, припадници такозване Армије БиХ запалили су и до темеља уништили 18 српских села на подручју од Стоца до Јахорине и на свиреп начин убили 43 мјештанина, међу њима и жене, старце и дјецу.
Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи Ново Елез, а најстарија Јаков Шаровић, који је имао 86 година.
Тада је срушена и мјесна црква која је прилозима вјерника обновљена 2005. године, а у дворишту цркве је подигнут споменик страдалим Јабучанима и борцима из Фоче који су погинули бранећи овај крај.
За злочин у Јабуци, упркос бројним свједочењима преживјелих, правосудне институције у БиХ никада нису подигле ниједну оптужницу.
Некадашњем борцу Војске Републике Српске Миомиру Бојату из Фоче у Јабуци је погинуо брат који је покушао да заштити српско становништво.
Тражећи покојног брата, Бојат каже да је пар дана након злочина наишао на стравичне призоре масакрираних жртава. "Видио сам заклану жену, а на другом мјесту још једну жену чија је глава била смрскана тупим предметом", присјећа се Бојат, који је брата нашао спаљеног.
Један од свједока злочина Гордан Мастило каже да је више пута давао изјаве за истражне органе, али сматра да некоме није у интересу да се докаже ко је починилац злочина.
"Очигледно да је вријеме савезник заборава, све је мање живих свједока и питање је када нас не буде да ли ће се ико сјећати овога. Најстрашније је што нико неће одговорати за убијену дјецу, за слијепе и непокретне старице", рекао је Мастило.
Предсједник Удружења избјеглих и расељених у општини Фоча Љубиша Симовић каже да су злочин извршиле муслиманске снаге, предвођене комшијама из Јабуке.
"Било је исписивања слова `У`, сјечења главе, спаљивања жена, језиви призори", рекао је Симовић, коме је тог дана убијено више рођака.
У Борачкој организацији Фоча истичу да неће одустати од захтјева за процесуирање злочина.
"Углавном се зна ко је то извршио, правда је спора, али ми и даље захтијевамо да злочинце стигне казна", рекао је предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић.
Организација породица погинулих бораца општине Фоча прошле године је у порти цркве у Јабуци засадила 21 садницу тује, а данас су засадили и 22. као симбол колико је прошло година од злочина.
Након рата, Дејтонским споразумом Јабука је припала Федерацији БиХ, па је преостало српско становништво морало селити са својих огњишта, а посмртни остаци страдалих Јабучана тада су пренесени на Градско гробље у Фочи.
Вишенаменско оклопно возила "Лазар" први пут представљено јавности на војном полигону у Никинцима. "Нови српски војни бренд" припада концепцији возила која се масовно развијају и користе у оружаним снагама широм света. Оклопна возила тог типа позната под називом "возила заштићена од мина и заседних дејстава".
"Југоимпорт - СДПР" представио јавности ново вишенаменско оклопно возило "Лазар". Борбено возило припада концепцији возила које се у свету развијају и масовно користе у оружаним снагама.
"Лазар" припада класи возила отпорних на дејство мина, уз истовремену заштиту посаде од заседних дејстава, што је у стручној литератури познато као "МРАП" (Mine Ressistant Ambush Protected Vehicle), а према појединим својствима близак је и врсти возила "МРАВ" (Multi Role Armor vehicle).
То су две основне концепције борбених возила точкаша којима се у свету опремају оружане снаге. "Лазар" је по концепцији ипак ближи возилу отпорном на дејство мина.
Возило би требало да задовољи потребе Министарства унутрашњих послова и Војске Србије али и иностраних муштерија.
Стручне екипе Војске Србије тренутно испитују могућности "Лазара" како би процениле да ли би возило могло да се набави за пешадијске батаљоне српске војске.
Функционални модел возила урађен је током 2008. године. Он је крајем августа преведен у прототип, а током септебра и октобра прошле године извршена су основна верификациона испитивања главних пројектованих карактеристика тог система возила.
Транспортер је, концептом и техничким решењима, посебно прилагођен једницама савремене пешадије и специјалним јединицама ангажованим у противтерористичким дејствима и мировним операцијама.
Транспортер "Лазар" пружа могућност удобног превожења, одличну прегледност, брзу и лаку обуку возача, а омогућава и ефикасну употребу личног наоружања и значајну ватрену подршку искрцаног људства дејством уграђеног наоружања.
Основни концепт тог транспортера, са 10 наоружаних бораца, представља основу за развој фамилије возила, која обухвата различите верзије - командно возило, амбулантно возило, возило намењено логистичкој подршци.
Карактеристике
У основној варијанти возило са фронталне стране пружа заштиту трећег степена, односно може да издржи директан погодак пројектила калибра 12,7 милиметара са раздаљине од 100 метара.
Додавањем композитног на основни оклоп заштита се повећава. Елементе оштећеног оклопа може мењати и сама посада. Постоји и могућност монтаже активног оклопа, за пружање заштите од кумулативних пројектила ручних бацача.
Под возила је знатно уздигнут и у облику је латиничног слова "В", чиме се пружа заштита од противтенковских мина са шест килограма експлозива.
На кровној плочи возила могућа је уградња куполе, туреле укупне масе до две тоне. У понуди су домаћа решења, од најскромнијег - делимично оклопљене туреле М-06, која може интегрисати митраљез М-86 калибра 7,62 милиметара, тешки митраљез М-87 12,7 милиметара, бацач граната М-93 од 30 милиметара или топ М-55 од 20 милиметара.
Моћнија опција је купола ЛК-08 са топом калибра 20 милиметара, који се "храни" редеником и уграђеним митраљезом М-86. По потреби могу се уградити и лансери противоклопних ракета "маљутка 2".
Усвојени концепт омогућава уградњу и других оружаних станица са оптоелектронским системом за управљање ватром, а у који би се могао интегрисати топ М-86 калибра 30 милиметара, М-55 од 20 милиметара, бацач граната или митраљез.
Возило добило име по кнезу Лазару
Према речима главног пројектанта др Ненада Милорадовића и главног конструктора Петра Маринковића, возило је добило име по кнезу Лазару, који је, "на челу оклопљених коњаника, водио Српску војску у Косовској бици, на Видовдан 1389. године".
На тај начин, симболично су наглашени основна намена и филозофија концепције возила - борба наоружане посаде и укрцног одељења из оклопљеног возила.
Скраћеница "BVT 8808-SR MRAP" означава формулу његовог погона - (8х8), време када је завршен функционални модел - (08, односно 2008. годину), порекло возила - (SR-Србија) и то да је "Лазар" отпоран на заседна дејства и мине - (МRAP).
"Југоимпорт - СДПР" представио јавности ново вишенаменско оклопно возило "Лазар". Борбено возило припада концепцији возила које се у свету развијају и масовно користе у оружаним снагама.
"Лазар" припада класи возила отпорних на дејство мина, уз истовремену заштиту посаде од заседних дејстава, што је у стручној литератури познато као "МРАП" (Mine Ressistant Ambush Protected Vehicle), а према појединим својствима близак је и врсти возила "МРАВ" (Multi Role Armor vehicle).
То су две основне концепције борбених возила точкаша којима се у свету опремају оружане снаге. "Лазар" је по концепцији ипак ближи возилу отпорном на дејство мина.
Возило би требало да задовољи потребе Министарства унутрашњих послова и Војске Србије али и иностраних муштерија.
Стручне екипе Војске Србије тренутно испитују могућности "Лазара" како би процениле да ли би возило могло да се набави за пешадијске батаљоне српске војске.
Функционални модел возила урађен је током 2008. године. Он је крајем августа преведен у прототип, а током септебра и октобра прошле године извршена су основна верификациона испитивања главних пројектованих карактеристика тог система возила.
Транспортер је, концептом и техничким решењима, посебно прилагођен једницама савремене пешадије и специјалним јединицама ангажованим у противтерористичким дејствима и мировним операцијама.
Транспортер "Лазар" пружа могућност удобног превожења, одличну прегледност, брзу и лаку обуку возача, а омогућава и ефикасну употребу личног наоружања и значајну ватрену подршку искрцаног људства дејством уграђеног наоружања.
Основни концепт тог транспортера, са 10 наоружаних бораца, представља основу за развој фамилије возила, која обухвата различите верзије - командно возило, амбулантно возило, возило намењено логистичкој подршци.
Карактеристике
У основној варијанти возило са фронталне стране пружа заштиту трећег степена, односно може да издржи директан погодак пројектила калибра 12,7 милиметара са раздаљине од 100 метара.
Додавањем композитног на основни оклоп заштита се повећава. Елементе оштећеног оклопа може мењати и сама посада. Постоји и могућност монтаже активног оклопа, за пружање заштите од кумулативних пројектила ручних бацача.
Под возила је знатно уздигнут и у облику је латиничног слова "В", чиме се пружа заштита од противтенковских мина са шест килограма експлозива.
На кровној плочи возила могућа је уградња куполе, туреле укупне масе до две тоне. У понуди су домаћа решења, од најскромнијег - делимично оклопљене туреле М-06, која може интегрисати митраљез М-86 калибра 7,62 милиметара, тешки митраљез М-87 12,7 милиметара, бацач граната М-93 од 30 милиметара или топ М-55 од 20 милиметара.
Моћнија опција је купола ЛК-08 са топом калибра 20 милиметара, који се "храни" редеником и уграђеним митраљезом М-86. По потреби могу се уградити и лансери противоклопних ракета "маљутка 2".
Усвојени концепт омогућава уградњу и других оружаних станица са оптоелектронским системом за управљање ватром, а у који би се могао интегрисати топ М-86 калибра 30 милиметара, М-55 од 20 милиметара, бацач граната или митраљез.
Возило добило име по кнезу Лазару
Према речима главног пројектанта др Ненада Милорадовића и главног конструктора Петра Маринковића, возило је добило име по кнезу Лазару, који је, "на челу оклопљених коњаника, водио Српску војску у Косовској бици, на Видовдан 1389. године".
На тај начин, симболично су наглашени основна намена и филозофија концепције возила - борба наоружане посаде и укрцног одељења из оклопљеног возила.
Скраћеница "BVT 8808-SR MRAP" означава формулу његовог погона - (8х8), време када је завршен функционални модел - (08, односно 2008. годину), порекло возила - (SR-Србија) и то да је "Лазар" отпоран на заседна дејства и мине - (МRAP).
Аутомат М21 је компактно оружје, мале масе и испуњава све захтеве савремених борбених акција.
Поузданост функционисања, у различитим климатским и теренским условима, је потврђена строгим методама испитивања, у складу са војним стандардима.
Функционише на принципу позајмице барутних гасова, систем брављења је ротирајући затварач, а сигурносни систем који онемогућава опаљење пре потпуног забрављивања осигурава безбедност стрелца.
Цев је израђена хладним ковањем, унутрашњост цеви је хромирана. На тај начин је осигурана дуготрајност и висока прецизност оружја.
Добра ергономска решења, са одличном избалансираношћу маса, обезбеђују благ трзај и лаку контролу ватре.
Скривач пламена маскира положај стрелца.
Примењени материјални, облога цеви и преклапајући кундак израђени од полимера и завршна обрада металних делова осигуравају једноставно одржавање.
Промена врсте паљбе се обавља обостраном полугом, која има три положаја: јединична, рафална, укочено.
Механички нишани са трицијумским цевчицама обезбеђују могућност нишањења у ноћним условима.
Техничке карактеристике:
| Калибар мм. 5,56x45 | Коракувијања 177,8 | Бр.жљебова 6 | Оквир30 | Дужинацијеви мм. 290 | Укупнадужина 825 / 575 | маса кг.3.91 | масаоквира кг. 0,35 | Брзинапаљбе мет/мин600± 50 |
Kalibar (mm)
Korak uvijanja
(mm)
Broj žljebova
Kapacitet
okvira (metaka)
Dužina cevi
(mm)
Dužina,
ukupna/sklopljen
kundak (mm)
Masa (kg)
Masa okvira (kg)
Brzina paljbe
Функционише на принципу позајмице барутних гасова, а систем брављења је ротирајући затварач.
Поузданост функционисања у различитим климатским и теренским условима је потврђена строгим методама испитивања у складу са војним стандардима. Из тог разлога је усвојена у наоружање Војске Републике Србије.
Цев је израђена хладним ковањем, а унутрашњост цеви је хромирана. На тај начин је осигурана дуготрајност и висока прецизност аутоматске пушке.
Добра ергономска решења, са одличном избалансираношћу маса, обезбеђују благ трзај и лаку контролу ватре.
Скривач пламена маскира положај стрелца.
Примењени материјални, облога цеви и преклапајући кундак израђени од полимера, и завршна обрада металних делова осигуравају једноставно одржавање.
Промена врсте паљбе се обавља обостраном полугом, која има три положаја: јединична, рафална, укочено.
Механички нишани са трицијумским цевчицама обезбеђују могућност нишањења у ноћним условима.
На пушку се може монтирати подцевни бацач граната у калибру 40 мм, модел БГП 40мм.
Техничке карактеристике:
| Калибар мм. 5,56x45 | Корак увијања 177,8 | Бр.жљебова 6 | Оквир30 | Дужинацијеви мм. 460 | Укупнадужина 1000 / 750 | маса кг.4,15 | мацаоквира кг. 0,35 | Брзинапаљбе мет/мин 600 ± 50 |
Операција Коридор или пробој „коридора живота" је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у лето 1992. године у Посавини чији циљ је било успостављање копнене везе између западног дела Републике Српске и Републике Српске Крајине са источним дијелом Српске и са Србијом.У лето 1992. године снаге лојалне крњем председништву РБиХ потпомогнуте редовном војском Хрватске готово месец и по дана су држале у потпуном окружењу Војску Републике Српске на подручју Босанске Крајине. Према подацима генерала Мартина Шпегеља, у Посавини лета 1992. се налазило осам бригада ХВО и петнаест бригада ХВ које су се измењивале или су све време биле присутне. Четири бригаде ХВ су биле целовите 108, 139, 157. и 3. гардијска, а остале су бригаде биле састављене од једног или два батаљона, ојачане артиљеријом и с нешто тенкова, а бројале су од 600 до 1.200 људи. Бригаде као што је 111. ријечка, 105. бјеловарска, делови 2. гардијске - један батаљон са 150 људи — максимално су бројале до 400 људи.Почетком маја 1992. сви путни правци који су западне делове Републике Српске спајали са источним дијелом и Србијом били су пресечени. Последња копнена веза између западног и источног дела РБиХ под контролом српских снага била је саобраћајница Бања Лука-Добој-Тузла-Бијељина, али и та веза је пресечена 15. маја 1992. године, када су припадници ТО Тузла извршили напад на колону ЈНА која се повлачила из тог града. Окидач за операцију „Коридор" сматра се смрт 12 беба у бањалучком породилишту услед недостатка кисеоника.
ОФАНЗИВА:
Средином јуна 1992. године, генерал Момир Талић, командант 1.крајишког корпуса ВРС је издао потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један, наређење да пробије коридор ка Србији преко Требаве до 28. јуна (Видовдана).
Поред Талића, као главног креатора операције „Коридор", акцију су планирали начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специјалне јединице МУП-а РСК генерал Боривоје Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде генерал Новица Симић.
Операција „Коридор" започела је 14. јуна 1992. године, када су припадници 16. крајишке моторизоване бригаде ВРС под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоја, кренули у напад на јужном дијелу дервентског ратишта. Борбе су интензивиране 24. јуна, када је снажна артиљеријска припрема на широком фронту формације Армије РБиХ навела на погрешан закључак да српске снаге намеравају да заузме Тузлу. Да би спречили пробој Армија РБиХ је ангажовале 16 бригада: пет моторизованих и једанаест лаких пјешадијских. Моторизоване бригаде чинили су припадници регуларне Војске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Славонског Брода, трећа ЗНГ из Осијека и 153. ЗНГ из Велике Горице. Од лаких пјешадијских бригада биле су ангажовене 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца - Домаљеваца, 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те бригаде Армије РБиХ, 207. из Тешња, 201. из Маглаја и 109. из Грачанице. У освит зоре 26. јуна 1992. године војници Првог крајишког и Источнобосанског корпуса ВРС, сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, на размеђи Модриче и Шамца спојивши западни и источни део Републике Српске. Наставком борби у јулу српске снаге ослобађају Дервенту (7. јули 1992), Модричу (28. јуни 1992) и Оџак (13. јули 1992), а коначни слом одбране снага ХВ, ХВО и Армије РБиХ у Посавини уследио је 6. октобра 1992. године српским ослобађањем Брода.
У операцији „Коридор" су према званичним подацима погинула 293 војника, а 1.129 припадника ВРС и специјалаца МУП-а Републике Српске Крајине теже је или лакше рањено. Према извештају Оперативне групе Источна Посавина ХВ губици ХВО и ХВ за период 1. 4. — 1. 10. 1992. износе- погинули: ХВ 306, ХВО 918, рањени (лаки и тешки): ХВ 1.986, ХВО 4.254.
СМРТ 12 БАЊАЛУЧКИХ БЕБА:
Смрт 12 бањалучких беба је догађај који се десио током распада Југославије и рата у БиХ, када је на одељењу за интезивну негу у бањалучком породилишту умрло 12 новорођенчади услед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман. Несташица је била последица блокаде српске територије од стране хрватских и муслиманских војних снага. Ове смрти као и све већа несташица основних животних потрепштина су биле разлог за велику војну операцију „Коридор", где су се снаге Војске Републике Српске сукобиле са хрватским (ХВ и ХВО) и муслиманским (АРБиХ) војним снагама. Сукоби су трајали од 14. до 26. јуна 1992. године и завршили су се пробојем блокаде.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
